Koka ili jaje, Istok ili Zapad, Zvezda ili Partizan, plavuše ili brinete, sonar ili intuicija, mesto ili mamac? Samo su neke od dilema koje čak i nas iz LORIST tima ne zaobilaze. Da, i mi podpadamo pod te pritiske i mi se polarizujemo, s tim što je naša polarizacija okrenuta ka poštovanju i očuvanju prirode kroz delovanje u okviru akcije  BUDIMO PONOS PRIRODE i ribolova. To su naša uverenja i verovanja, a sve ostale, gore navedene razlike ostavljamo drugima. Kod nas, ljubitelja šaranskog ribolova i ribolova uopšte, uvek se javlja jedna dilema, koju niko nikada neće razotkritii do kraja - a to je u suštini i lepota svega. Umesto jednostavnog odgovora, iskustvo nam otkriva da je ključ uspeha u ribolovu harmonična kombinacija optimalnog mesta i atraktivnog mamca (već sada se sa neistomišljenicima može ući u debatu, s tim što nam to nije cilj).

Hajde da vidimo kako šaran razmišlja i kakve su mu zaista navike i da li tehnologija može da nam pomogne u uspešnom pohodu na njega.

Na početku, svako od nas ribolovaca se suočava s pitanjem da li je bitan mamac ili ćemo pre da biramo mesto a šaran će već sam doći. Hoće li? Ako uđemo dublje u temu i prožmemo je sa nekoliko filozofskih tačaka u razmišljanju (što nama nije strano), pokazaće nam se da su ove dve komponente međusobno povezane. Na dobrim mestima, kvalitetan mamac postaje ključan faktor koji izdvaja uspešan ribolov od običnog (mislimo na nasumičan ribolov, bez odabira i pripreme, na onaj “bacim, pa šta bude”).

Dešavalo se i nama da ispadnemo „šarani“ i bili smo to sve dok nismo pokazali interesovanje za to da počnemo da učimo i pratimo navike šarana. Šaran, poput svake druge ribe i svakog drugog živog bića, ima svoje navike. Šaran sledi svoje instinkte za preživljavanjem, birajući poznata i sigurna mesta gde će pronaći hranu uz minimalan napor. Razumevanje ovih navika postaje ključno za svakog ribolovca željnog uspeha. Promene u temperaturi vode, dostupnost hrane i sezonski ciklusi utiču na kretanje šarana. Proleće donosi aktivnost u plićim delovima vode, dok se leti šaran povlači u dublje vode kako bi održao optimalnu temperaturu tela. Hladniji periodi teraju ga u najdublje slojeve vode, gde smanjuje svoju aktivnost na minimum.

Postoje oni kojima je tehnologija donela olakšanje u pretraživanju i detekciji dna, pa se u dobroj meri oslanjaju na sonare, što može da bude odlična stvar. Mi, na kraju, zastupamo tezu da je veoma bitno da je i bez tehničkih pomagala veoma bitno znati, naučiti i razumeti šta šaran voli, kakvo je dno, čime se hrani u određeno doba godine, šta radi i kakve su mu navike u svakom od četiri godišnja doba…

Sonari su postali neophodni za ozbiljne ribolovce (ne slažemo se u potpunosti). Međutim korišćenjem sonara, ribolovac može analizirati dubinu vode, konfiguraciju dna, temperaturu vode i prisustvo ribe na određenom mestu. Ova tehnologija omogućava preciznije i efikasnije ribolovne strategije.

Hajde da vam napišemo šta nam je jedan vrsni fotograf, koji je takođe vrhunski ribolovac, rekao jednom prilikom. Kaže “znaš...upotreba sonara je super, mnogo olakšava ali nema dušu! To ti je kao fotografisanje digitalnim aparatom i fotografisanje aparatom u koji se stavlja film...film ima dušu”…reče nam i ode...

I tako napisasmo nekoliko ne baš smislenih i umnih redova, da smo više napisali ovog puta bilo bi suviše, nego šta mislite o upotrebi sonara, koristite li ga?